Posts

Kateržina Rudčenkova, Glava u tami je kraj sveta

Image
Optimizam Kada sam se vratio nakon dve godine, moja soba bila je mala, stala je u jedan pogled i kao da me vi še nije čekala. Obnaženo kamenje virilo je iz akvarijuma. Seo sam na krevet, ošišana glava srušila se na moje dlanove. Volja i podsvest U snu vrištiš od užasa jer nepoznata ženska prilika pomera tvoj krevet i cima tvojim telom. Šta je tu strašno, govoriš sebi sutradan, nije to bila nikakva utvara niti nakaza. Kao da ne shvataš da je tuđa vlast nad tvojim telom početak prozračnog ludila. Razlaganje vremena Odjednom je postalo nemoguće održati svest na okupu. Postelja na kojoj su spavali, pod belim prekrivačem skrivala je dokaze orgazama. Noću su plesali, danju spavali. Zatim otišli. Svedočanstva više nije bilo. Prirodni marševi Od kada ne izlazim napolje, put od sobe do kupatila postao je primamljiva pustolovina. Dođi, sumr

Vladimira Čerepkova, Bela samoća

Image
KAKAV JE DŽEZ Džez je težak kao jesenje nebo džez je dugačak kao mesečeva obala Džez to su tri bubnjara luda koji sviraju po vlastitim glavama ODJEDNOM Neko mi je poklonio bisere, naslutila sam smisao tog dara, ima tako bogatih snova, neko drugi mi je poklonio staklenu kutiju, punu vodenih biljaka, na njima belo kamenje, pomislih, san je izvor tih darova; ne mogu sve da ih primim, ja sam poželela da mi neko pokloni oblake, dok plove, i sneg što se topi, ali najviše od svega krila, prava krila.  NEDELJNO PODNE Do nas dopire zvuk zvona do nekog mesta gde smo mi Obavija me tiha radost ne mogu da dišem čulo bi se Prisećam se raznih nedeljnih popodneva podne upropaštenog ručka podne velikog ručka podne bez ručka pospano podne čilo podne tolikih se podneva sećam ali današnje zaboravljam Do nas dopire zvuk zvona do nekog mesta gde smo mi Obavija me tiha radost ne mogu

Marie Štastna, Ozleda na kaputu

Image
MRTVO ČUDO Na zemlji leži mrtvo čudo u jednoj kapi smrti Druga kap nad njim visi a ostale se skupljaju oko njega Ako bi se slučajno pomerilo u poslednjem grču baciće se na njega i ugušiti ga UBRZO Pozvaše me oni iza kapije A ja konačno ustadoh i dotakoh bravu Još jedan trenutak Samo mali tren I poludeću Oprostite OBJAVA Pogledala je u nebo blago ispitivački - Pašće - izvestila je s osmehom i presko čila na suprotni trotoar Tu su je već poznavali Govorila je to svakog dana Svakog dana je ponešto palo - ISTRAŽIVANJE DANAŠNJEG SVETA potrošiće mi ceo život – rekao je Zatim se okrenuo Otresao cigaretu u pepeljaru i bacio je u baricu Uzeo me je za ruku i odveo na brdo Pokazao na grad - Sve ovo zapravo ne postoji – Ćutala sam Htela sam da mu kažem da zvezde padaju On me je odveo kući - Tebi nije mesto na ulici – nasmejao se Sledećeg dana je od nečega umro     SVET I ŽILET

Elsa Aids, Tri sloja crne odeće

Image
*** Maštanje danima znači blokadu u leđima. Pa ipak se ne plašim prošlosti. Naprotiv, približavam joj se. Radim to ćutke i ništa u meni ne ostaje. Ali kada konačno dospem unutra, ne umem da stanem i nehotice izlazim na usta. Izmišljena ljubav je skoro kao prava a ja sam suviše nevin za dalja skrivanja. Previše pun veličine, imena i crnila za još jedan pokret u mraku. *** Kada je došla, imala je na sebi tri sloja crne odeće. Ja isto. Tolika je naša bliskost. Umorni smo, ali u duhu rastemo. Idem kod nje. Sve stvari su u kutijama, ostali su samo kreveti, iz kuhinje čujemo zvuk frižidera. Neobično je kako se sve dešava iz daljine. Sledećeg dana spavam pod belim prekrivačem i delujem sebi kao zimski predeo. Sav otpad je ostao ispod snega i polako se razlaže. *** Ovo mesto moram da napustim, ali ne mogu poneti ništa sa sobom. Nasilje pripada čistoći, pa još malo pospremam i gledam ratni film.

Petra Hulova, Čuvari građanskog dobra

Image
/odlomak/ I tako sam jednog dana pozvonila na vrata centrale krakovskih komunista, bogzna zašto ubeđena da će njih obradovati moja mlada krv. Kao i pseudopodrivačka omladina sastajali su se u jednoj od prostorija za odlaganje dečjih kolica. Na zvoncetu je flomasterom pisalo Komunistička partija Češke i Moravske. Saznala sam kada će imati sastanak i banula pravo među celu njihovou ekipu. Stanjek i drugovi sedeli su na otrcanim stolicama sa narodnog odbora, za nekim velikim jadnim stolom, a u uglu je stajao buket veštačkog cveća, sve je izgledalo oronulo, pa i u pogledu duha. Ja sam navodno bila prva koja im je nakon kontrarevolucije pozvonila na vrata, ako izuzmeno ljude koji su zvonili da opsuju komunjare, i decu koja bi pozvonila pa odmah udarila u kikot i bežaniju po naselju. Ljudi su za njih glasali zbog opšteg nezadovoljstva vremenom u kome žive, ali niko nije hteo da sedne sa njima i isplanira šta preduzeti. Ko bi uostalom hteo da svoje slobodno vreme provodi sa gomilom