Prevodoskop

/odlomak/ I tako sam jednog dana pozvonila na vrata centrale krakovskih komunista, bogzna zašto ubeđena da će njih obradovati moja mlada krv. Kao i pseudopodrivačka omladina sastajali su se u jednoj od prostorija za odlaganje dečjih kolica. Na zvoncetu je flomasterom pisalo Komunistička partija Češke i Moravske. Saznala sam kada će imati sastanak i banula pravo među celu njihovou ekipu. Stanjek i drugovi sedeli su na otrcanim stolicama sa narodnog odbora, za nekim velikim jadnim stolom, a u uglu je stajao buket veštačkog cveća, sve je izgledalo oronulo, pa i u pogledu duha. Ja sam navodno bila prva koja im je nakon kontrarevolucije pozvonila na vrata, ako izuzmeno ljude koji su zvonili da opsuju komunjare, i decu koja bi pozvonila pa odmah udarila u kikot i bežaniju po naselju. Ljudi su za njih glasali zbog opšteg nezadovoljstva vremenom u kome žive, ali niko nije hteo da sedne sa njima i isplanira šta preduzeti. Ko bi uostalom hteo da svoje slobodno vreme provodi sa gomilom