Elsa Aids, Tri sloja crne odeće

***

Maštanje danima znači blokadu u leđima.

Pa ipak se ne plašim prošlosti.

Naprotiv, približavam joj se.

Radim to ćutke i ništa u meni ne ostaje.

Ali kada konačno dospem unutra, ne umem da stanem

i nehotice izlazim na usta.

Izmišljena ljubav je skoro kao prava

a ja sam suviše nevin

za dalja skrivanja.

Previše pun veličine, imena i crnila

za još jedan pokret u mraku.

***

Kada je došla, imala je na sebi tri sloja crne odeće.

Ja isto.

Tolika je naša bliskost.

Umorni smo, ali u duhu rastemo.

Idem kod nje.

Sve stvari su u kutijama, ostali su samo kreveti,

iz kuhinje čujemo zvuk frižidera.

Neobično je kako se sve dešava iz daljine.

Sledećeg dana spavam pod belim prekrivačem

i delujem sebi kao zimski predeo.

Sav otpad je ostao ispod snega

i polako se razlaže.

***

Ovo mesto moram da napustim,

ali ne mogu poneti ništa sa sobom.

Nasilje pripada čistoći, pa još malo pospremam

i gledam ratni film.

Nad morem, sa brodskih nosača,

uzleću avioni.

Mladi piloti, sabijeni u uskim kabinama,

na naučen način upravljaju mašinama.

Glas kaže

svi oni maštaju o povratku i kako će se konačno naspavati.

Nedostatak sna svakoga promeni,

ali let natrag briše sve razlike. 

***

Jesenji odmor je jeftiniji

a posleratni čak duplo povoljniji.

Na pesku leže izbrijana tela žena,

oko kanti se gomila đubre.

Uveče, visoko nad horizontom, 

iz beskraja prosijavaju prve zvezde.

Travnjak se podaje kapima veštačke kiše,

sumrak je uteha.

Odavno nisam bio na moru.

Noću napuštam tropski pojas zajedničke sobe

i plivam kao pas daleko od kopna

sve dok namesto boja vidim samo nagoveštaje.

***

Rano izjutra sam išao duž reke.

Bio sam tako umoran, da mi je izgledalo da voda plače

i da to čuju i ostali.

Pesme čitaju bolesni ljudi

posebno oni što prilaze nepomično i voleli bi da nestanu

dok pune činiju mačjom hranom

i vraćaju se u krevet.

Ratne knjige čitaju oni što odavno ne ratuju,

samo žele da se udalje od života.

I ja ležim u krevetu

kao razoružana zemlja pod udarima savezničkih aviona.

Poslednjih nedelja rata

dodatno sastavljam ustav svog delovanja.

***

Moje sadašnje prijateljice uglavnom žive

sa mojim nekadašnjim prijateljima.

Ja im govorim stvari koje same nikad ne bi pomislile,

tako se iskrenost ponovo obavija

kao zavoj

samo nežnije.

Ona izgleda drugačije nego što je mislio.

On bi hteo

da ona s njim ne razgovara.

Svako se uljuljkava nekom uspomenom

dok se ja usavršavam u lečenju.

Jer lečenje je suptilnije

od vođenja ljubavi

a zajednička tajna je kao soba za gosta.

***

Uništenje zajedničke baze pokazalo se kao loša ideja,

njeni ostaci su nam smetali u novim napadima

i otežavali

borbu oko prostorija.

Posledica je gubitaka  

što uopšte ne pomišljamo na povlačenje.

Konflikt se razvio.

U jednoj od faza cilj nije bio poraz onog drugog

već mogućnost uzajamnog istrebljenja. 

Odjednom nije bilo prepreke za sklapanje privremenog primirja.

Obuhvatao je zajedničke obroke,

kratke razgovore,

ponekad neznatnu naklonost,

uvek pažljivo promatranje.   

Iz zbirke Knjiga ograničenja (Kniha omezení, Rubato, Praha 2017)
Izbor i prevod Tihana Hamović