Prevodoskop

  III O snovima, finim muškarcima i nominativnom determinizmu       Među moje osobine spada to da vrcam od ideja i za sve imam teoriju. Imam ideje za naučne studije, filmska scenarija, priče, socijalno-inženjerske predloge za razna unapređenja i slično. Možda se radi o nekom poremećaju ličnosti – maniji veličine, sindromu mesije, opsesivno-kompulzivnom poremećaju ili nečemu poput toga. Okolina moje ideje ponekad smatra dobrim i ostvarivim, ali povremeno takođe vrti glavom i dodaje da bi me te besmislice prošle kada bih bila udata i imala porodicu. Ravnotežu uspostavljaju slučajevi kada mi uspeva da na poslu nametnem neku od svojih ekscentričnih ideja ili ih ustupim kolegi.   Međutim, moje najčudnije ideje imaju svoje mesto, gde ih čeka znatiželjna i nezasita potražnja. Inženjer Aleš Drlik i njegova firma, startap pod nazivom DreamFactory d.o.o. Ukoliko su moje ideje u budnom stanju raspamećene, tokom noći moje necenzurisano nesvesno proizvodi u s...

    Tokom celog ručka Šoken nije ni pomenuo Kafku i pisma zbog kojih je došao. Kao da je doputovao iz Njujorka samo da bi se sa Felice, uz jastoge i šampanjac, prisetio starih vremena. Nagovorio ju je da uzme i kolač, île flottante , flambiranu penu od belanaca koja pliva u gustom kremu od vanile. On je uz kafu uzeo konjak. Tek nakon toga je iz velike aktovke izvukao dve kožne fascikle i pomerio ustranu vazu od brušenog stakla, u koju je konobar stavio tulipane. „Ovde je ugovor. Jedan primerak za vas, drugi za mene. Hoćemo li to da završimo?“ Pružio joj je pero. „Ne morate ni da čitate, sve je onako kako sam vam već pismeno i putem telefona objasnio. Ugovor je sklopljen sa izdavačkom kućom Šoken Buks i odnosi se i na moje naslednike, što je ključno, jer vi ćete me, Felice, daleko nadživeti. U vaše zdravlje!“ Uzeo je gutljaj konjaka. „Dobar je. Pušenje sam ostavio, doktor je insistirao. Ali nekih zadovoljstava nemam nameru da se odreknem. Radije ću odmah u kovčeg.“ Potpisala j...

  Odlučila je. Morali su biti tu, morali su postojati neki tragovi, znaci, signali, indicije. Predskazanje onoga što će uslediti, neke dokazive pukotine u zemlji pre zemljotresa. Jedino na osnovu njih bilo je moguće rekonstruisati katastrofu. Jer šta je to bilo nego katastrofa? Kada se jednog dana probudite i shvatite da ste neko drugi. Recimo buba. Ili pauk. Muva. Gregor Samsa. Da ste neko drugi, da vam je amputiran dosadašnji život: možda vas još uvek malčice bolucka, ali vi dobro znate da on više ne postoji. Vaš identitet je u komadićima, kotrlja se u prašini prilaznog puta na gradilište, smrvljen i neprepoznatljiv. Budite sigurni da je to stvarno žestok udarac – protrljati oči i shvatiti da ste se pretvorili u… životinju, možda još uvek neotkrivenu vrstu. Nakazu. Neku potpuno nepoznatu staru ženu, punu bora, davno nakon menopauze. Ili, ne daj bože, homoseksualku. Lezbijku ko kuća, definitivno, neporecivo i zauvek. To je, najozbiljnije, daleko depresivnije nego ona muva. ...

  OSTRVO   OGRANIČENOG RAZUMEVANJA   Junsko rominjanje kiše u Berlinu. Majušna Azijatkinja na ženskom biciklu dolazi na glavnu železničku stanicu. Pomišljam kako je bicikl koji vozi prevelik za njenu sitnu građu. Kiša počinje da pljušti. Vidim vijetnamsku ili možda kinesku ženu kako po jakom pljusku silazi sa bicikla, gleda oko sebe, žurno zaključava bicikl i s ramena joj dva puta zaredom pada kožna tašna. Takođe prevelika. Sedela sam na spratu u kafeu „Vapijano“ i već dva sata čekala prijateljicu koja se preko Berlina vraćala u Prag. Azijatkinja je ušla u halu železničke stanice, a zatim i u kafe gde sam pila treći čaj... Sela je za susedni sto i stresla se od hladnoće. Iz torbe je izvukla laptop i počela da razgleda sajtove o mravima, pažljivo je zapisivala beleške u notes, ali neprestano se osvrtala oko sebe. U početku radoznalo, zatim sve nespokojnije. Mravi na ekranu bili su u boji, groteskno uvećani, jezivi. I pogled s prozora kafea ličio je na džinovski mravinjak....

Optimizam Kada sam se vratio nakon dve godine, moja soba bila je mala, stala je u jedan pogled i kao da me vi še nije čekala. Obnaženo kamenje virilo je iz akvarijuma. Seo sam na krevet, ošišana glava srušila se na moje dlanove. Volja i podsvest U snu vrištiš od užasa jer nepoznata ženska prilika pomera tvoj krevet i cima tvojim telom. Šta je tu strašno, govoriš sebi sutradan, nije to bila nikakva utvara niti nakaza. Kao da ne shvataš da je tuđa vlast nad tvojim telom početak prozračnog ludila. Razlaganje vremena Odjednom je postalo nemoguće održati svest na okupu. Postelja na kojoj su spavali, pod belim prekrivačem skrivala je dokaze orgazama. Noću su plesali, danju spavali. Zatim otišli. Svedočanstva više nije bilo. Prirodni marševi Od kada ne izlazim napolje, put od sobe do kupatila postao je primamljiva pustolovina. Dođi, sumr...