Viktor Špaček, Ruka na ramenu
Ruka na ramenu (Iz zbirke Čist, skroman život ) Bio sam bezmalo potpuno srećan i manje-više savršeno glupav kada je Alice pre godinu dana došla da mi promeni život. Dok su ostale kolege studenti sa Muzičke akademije odavno počeli da jurcaju za konkursima i audicijama, ja sam nakon diplomiranja „digao sve četiri uvis“ i odlučio da ću još dve godine da sazrevam kao kompozitor. Živeo sam u sigurnosti redovne mesečne apanaže, sa svojih dvadeset pet godina, obavijen maminom bezumnom ljubavlju i svojim talentom, umesto komponovanja sam sedeo na zidiću ispred prodavnice i cepkao etikete sa plastičnih flaša fante. Spokojno sam spavao na lovorikama koje još nisam stekao, svima se smeškao i ljudi su me voleli. U osećaju sigurnosti najviše mi je pomagala Kladenska, najležernija ulica u Pragu, gde sam živeo u stanu nasleđenom od bake. Jedino što je u tom carstvu penzionera i njihovih mačaka ličilo na pretnju, bio je plakat za triler pod nazivom Vuk , koji su davali u malom bio...