Petr Hruška, Da nas prodrma neprekidni sjaj

SVE JE NAGOVEŠTAVALO

Sedeli su umrljani jutarnjim suncem. Sve je nagoveštavalo da će žena svakog časa ustati, odneti šolje i ostati u kuhinji. Ali ona iz čista mira poče da priča o mećavi u Švajcarskoj. Kako je olujni vetar lomio njeno mlado telo tako snažno, da se okretala misleći da je to muška ruka. Sred razularenih vihora snega.
Sedeli su osunčani, a on uopšte nije mogao da shvati kako je moguće da sve do danas nije imao pojma o toj mećavi u Švajcarskoj.

RAZVEDENA

Nekoliko puta godišnje

rezervna ljubav

glave zabačene

kao kod zubara

dok bušilica pokazuje

žarište bola

Sledećeg dana

uvek sebe preceni u oglasu

Ali uglavnom je mir

svetački mir

u kome pere

kuva sprema

mora da shvati unutrašnjost radija

i broj trećaka

(četiri manje jedan)

kupuje pegla

popunjava upitnike

A kada predveče popravlja osigurače

i ne sluti

kako joj šrafciger u ruci

tužno pristaje

PARTIZANSKI TRG

Toliko je čizama na vijetnamskoj pijaci

da čovek biva iznuren

čizama je tu mnogo i za veliki severni grad

previše za celi Vijetnamski rat 

Šta bi se sve moglo srediti

šutnuti i pregaziti

u tolikim čizmama

gde smo već mogli stići

Unaokolo cugerski parkići

u kojima se potucaju bande drveća

iza njih aluminijumski sjaj

Dan je veliki

kao oboren jelen

što leži na Partizanskom trgu

Onda noć pokazuje goli

mesec

i vidi se samo na korak ispred sebe

jedan jedini korak

na putu kući

u jeftinim vijetnamskim čizmama

KAO MOLITVA

najednom

nezadrživo znam

i razumem

ja shvatam  

počinjem rasti

čudovišno rasti

tu ne mogu ništa

već sam jako velik

ja razumem

ja razumem

narastam

a ti si sve sitniji

sa tobom i tvoj

penušavi dvanaestogodišnji strah

od novih

sasvim nepoznatih mrlja

nađenih na čaršavu

u tanjiru

ispod košulje

molećivo izvrnute

kao molitva

PROSIDBA

Sigurnost

ukrašena jeftinom kravatom zadovoljstva

Stasita načela

Zatim ljubav

sa buketom nesrećnih pesama

pred debelim udom

Prati je vernost

izmršavela klustrofobijom domaće tamnice

Pristojnost

sa izbrijanim pazuhom

A na kraju povorke srce

u novim

pantalonama

SUBOTA

Sređujem dnevnu sobu

Ničega nema

Samo laki prelasci u kosmos

Idem do spavaće sobe

Ničega nema

Samo večnost i ništa više

Sređujem ostavu

Ničega

Ničega nema

Stan sav skockan
Gospode bože

JEDNU PRAVU TUNU

Dajte jednu pravu tunu

da nas prodrma

neprekidni sjaj srebrnaste ribe

tresnute na novinsku hartiju

mrtve novine za ribu

Pravu jednu tunu

koja će nam potrajati neko vreme

pa da ponovo osetimo

promrzle ruke

nad teškim srebrom sveta

preneti je krišom duž

strmih zadnjih zidova

bankarskih ureda

pa zajedno kod kuće razviti novine

predizborne tlapnje umackane ribom

deluju još ljigavije

veliko telo na površi novina

na površi stola

Pravu jednu tunu

dok se ne ustalasaju

isprani volani na domaćoj tišini

i odjednom se prisetimo

šta smo dođavola

ovde hteli

                                                                                                                           Prevela Tihana Hamović